Agen­ci­ja za raz­voj i za­šti­tu Or­je­na, te pla­ni­nar­ski klu­bo­vi „Su­bra” iz Her­ceg No­vog i „Vje­ve­ri­ca” iz Ko­to­ra, mi­nu­log vi­ken­da su na „dvo­me­đi” Her­ceg No­vi - Ko­tor, kod pla­ni­nar­skog do­ma na Or­jen­skom se­dlu (1600 m n.v.) or­ga­ni­zo­va­ti ma­ni­fe­sta­ci­ju „Čo­vjek i ka­men”.
Ka­ko je na­gla­sio Želj­ko Stra­če­vić, ru­ko­vo­di­lac Agen­ci­je, cilj ma­ni­fe­sta­ci­je je po­di­za­nje svi­je­sti o zna­ča­ju oču­va­nja teh­ni­ke grad­nje u ka­me­nu „na su­vo”, kao i is­ti­ca­nje vri­jed­no­sti po­sto­je­ćih obje­ka­ta, gra­đe­nih na ovaj drev­ni na­čin.
Ona je sa­dr­ža­la če­ti­ri pro­gra­ma: uspon sa Or­jen­skog se­dla na naj­vi­ši vrh pri­mor­skih Di­na­ri­da (Ve­li­ki ka­bao, 1894 m), iz­lo­žbu fo­to­gra­fi­ja „Čo­vjek i ka­men” iz ko­lek­ci­je Agen­ci­je za raz­voj i za­šti­tu Or­je­na, Dru­go pr­ven­stvo Cr­ne Go­re u grad­nji su­vo­me­đe kao cen­tral­ni do­ga­đaj i pred­sta­vlja­nje i pre­mi­jer­ni pro­la­zak edu­ka­tiv­nom sta­zom Će­sa­rov put.
– Šta po­ve­zu­je Us­kr­šnje ostr­vo na bes­kra­ju Ti­hog oke­a­na, sta­ru vi­kin­šku ko­lo­ni­ju na Gren­lan­du i na­še pri­mor­ske pla­ni­ne? Ni­šta! Ni­šta osim ka­me­na i teh­ni­ke grad­nje „na su­vo”!
Upra­vo do Or­jen­skog se­dla, spo­ja her­ceg­nov­ske i ko­tor­ske op­šti­ne, vo­di pre­ko 100 go­di­na star austro­u­gar­ski put, ko­ji je sa svo­jim pod­zi­di­ma pra­vo re­mek–dje­lo umi­je­ća grad­nje „na su­vo”. Ovom pri­li­kom pred­sta­vljen je i je­dan dio pu­ta Vr­banj–Cr­kvi­ce (Će­sa­rov put) ko­ji je igrom slu­ča­ja ostao ne­za­vr­šen, te da­nas pred­sta­vlja pra­vi teh­no­lo­ški park na otvo­re­nom, atrak­ci­ju ko­ja je još uvi­jek bi­la pot­pu­no ne­is­ko­ri­šće­na.
Upra­vo sa Or­jen­skog se­dla kre­će i naj­sta­ri­ja pla­ni­nar­ska sta­za u ze­mlji, na­mjen­ski gra­đe­na za iz­la­zak prin­ca Ru­dol­fa Hab­zbur­ga, ko­ji ju je po­sje­tio sre­di­nom dru­ge po­lo­vi­ne 19. vi­je­ka, pri­li­kom svo­je pri­vat­ne po­sje­te ovom di­je­lu Car­stva.
Na­rav­no, osim za dr­žav­nu vlast, grad­nja „na su­vo” ve­zu­je se i za obič­ni na­rod i nje­go­ve sva­ko­dnev­ne po­tre­be, iz­ra­du su­vo­me­đa, po­ja­ta, te­ra­sa­stih nji­va i kro­vo­va, ka­zao je Stra­če­vić.
Glav­ni do­ga­đaj ma­ni­fe­sta­ci­je bio je Dru­go pr­ven­stvo Cr­ne Go­re u grad­nji su­vo­me­đe, u ko­jem je iz­do­mi­ni­ra­la eki­pa „Moj­dež”. Dru­go­pla­si­ra­na je bi­la eki­pa „Su­bra” (Her­ceg No­vi), dok je tre­će mje­sto za­u­ze­la eki­pa „Ka­me­no” iz ovog po­dor­jen­skog se­la.
Na ma­ni­fe­sta­ci­ji je bi­lo pri­mjet­no po­ve­ća­no in­te­re­so­va­nje tu­ri­sta, ko­ji če­sto ima­ju bo­lji osje­ćaj za nje­go­va­nje tra­di­ci­je od nas sa­mih. Ta­ko je po je­dan član iz sve tri eki­pe bio sa stra­ne: iz Ru­si­je, Bje­lo­ru­si­je i Sr­bi­je. Pr­vo­pla­si­ra­na eki­pa je do­bi­la pre­la­zni ka­men „Or­jen­sku bu­žu”, a po­di­je­lje­ne su di­plo­me za osvo­je­na mje­sta, kao i za­hval­ni­ce. Na sa­mom za­vr­šet­ku, Alek­sej Kli­mov (Mo­skva) je de­mon­stri­rao i tra­di­ci­o­nal­nu teh­ni­ku is­ho­do­va­nja „upo­treb­ne do­zvo­le” za su­ho­zid­ne gra­đe­vi­ne, uspje­šno pro­še­tav­ši tek po­dig­nu­tom su­vo­me­đom.
– Sva­ka­ko, osnov­na kom­po­nen­ta ovog ne­sva­ki­da­šnjeg pr­ven­stva na ne­sva­ki­da­šnjem mje­stu, ni­je sport­sko tak­mi­če­nje, već nje­go­va kul­tu­ro­lo­ška di­men­zi­ja. Su­vo­me­đe kao ru­ral­na in­fra­struk­tu­ra za sto­čar­stvo i po­ljo­pri­vre­du u Evro­pi do­ži­vlja­va­ju no­vu pa­žnju jav­no­sti u po­sled­nje vri­je­me. Osim u po­ljo­pri­vre­di, oni po­sta­ju za­ni­mlji­vi za al­ter­na­tiv­ne tu­ri­stič­ke iti­ne­ra­re i or­ga­ni­za­ci­ju vo­lon­ter­skih, od­no­sno vo­lon­tu­ri­stič­kih ra­di­o­ni­ca, jer mo­tiv do­la­ska tu­ri­sta ni­je ho­tel, ne­go upra­vo do­ži­vljaj i sa­dr­žaj de­sti­na­ci­je. Su­vo­me­đe kao ne­iz­o­stav­ni dio tra­di­ci­o­nal­nog an­tro­po­ge­nog pej­za­ža, va­žne su za na­šu pre­po­zna­tlji­vost. Zna­čaj teh­ni­ke grad­nje „na su­vo” do­dat­no je po­ras­tao na­kon sa­stan­ka u Ni­ko­zi­ji na Ki­pru, kra­jem 2016. go­di­ne, gdje su se sa­sta­li pri­li­kom obi­lje­ža­va­nja 70. go­di­šnji­ce Une­ska, struč­nja­ci iz ze­mlje do­ma­ći­na, Bu­gar­ske, Grč­ke, Špa­ni­je, Švaj­car­ske i Hr­vat­ske, pred­lo­živ­ši za­jed­nič­ku pre­da­ju kan­di­da­tu­re teh­ni­ke grad­nje „na su­vo” za upis na Une­sko­vu Re­pre­zen­ta­tiv­nu li­stu ne­ma­te­ri­jal­nih do­ba­ra čo­vje­čan­stva, is­ta­kao je Star­če­vić.
On je na­gla­sio da Cr­nu Go­ru ka­rak­te­ri­še upra­vo ka­men i taj ras­pu­ca­li, si­vi ka­men je pri­rod­ni sim­bol na­še ze­mlje. Na Or­je­nu je ka­men još do­mi­nant­ni­ji ele­ment nje­go­ve kra­ške pri­ro­de i u sa­dej­stvu sa vje­kov­nim ljud­skim ra­dom, stva­ra atrak­tiv­nu kom­bi­na­ci­ju pri­ro­de i an­tro­po­ge­nog pej­za­ža.
Stra­če­vić je iz­ra­zio na­du i oče­ki­va­nje da su ma­ni­fe­sta­ci­jom „Čo­vjek i ka­men” do­pri­ni­je­li po­čet­ku re­va­lo­ri­za­ci­je i pra­ve za­šti­te ovih na­sli­je­đe­nih vri­jed­no­sti.
Ma­ni­fe­sta­ci­ju „Čo­vjek i ka­men” or­ga­ni­zo­va­la je Agen­ci­ja za raz­voj i za­šti­tu Or­je­na sa pla­ni­nar­skim klu­bo­vi­ma „Su­bra” iz Her­ceg No­vog, od­no­sno, „Vje­ve­ri­ca” iz Ko­to­ra. Re­a­li­zo­va­na je uz po­dr­šku Op­šti­ne Her­ceg No­vi, Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Her­ceg No­vi, DOO Ko­mu­nal­no stam­be­no, a za­hval­nost du­gu­je­mo i Pla­ni­nar­skom sa­ve­zu Cr­ne Go­re, kao i udru­zi „Dra­go­did” iz Hr­vat­ske, ko­ja je spe­ci­ja­li­zo­va­na upra­vo za rad na oču­va­nju su­ho­zid­ne ba­šti­ne.
Mi­la Vuk­če­vić iz Her­ceg No­vog, uče­sni­ca ma­ni­fe­sta­ci­je, is­ta­kla je da je neo­če­ki­va­no li­je­po pro­ve­la dan na Or­jen­skoj lo­kvi.
– Pro­šla sam austro­u­gar­skim pu­tem, sta­rim i ne­do­vr­še­nim ko­ji prak­tič­no da­nas pred­sta­vlja mu­zej na otvo­re­nom, Fa­sci­nan­tan je bio ula­zak u sa­mu ja­mu u ko­joj još uvi­jek pot­kraj ju­na ima sni­je­ga. Pre­po­ru­či­la bih svim lju­bi­te­lji­ma pri­ro­de i isto­ri­je da iza­đu i sa­zna­ju ne­što no­vo, pa čak i oni­ma ko­ji ima­ju ot­por, ne­ka do­đu i po­ku­ša­ju. Si­gur­na sam da će uži­va­ti, po­ru­či­la je Vuk­če­vić.
Ra­di­ša Đur­đe­vić je do­šao sa eki­pom Moj­de­ža i ka­ko se pr­vi put po­peo na Or­jen se­dlo, ni­je krio odu­še­vlje­nje lje­po­tom pri­ro­de.
– Do­bro smo se tak­mi­či­li i za­hva­lju­ju­ći dru­ga dva čla­na ko­ji su bi­li vr­lo uspje­šni u grad­nji su­vo­me­đe smo po­bi­je­di­li. Ja sam ma­lo po­ma­gao. Ovo je moj pr­vi kon­takt sa ova­kvim na­či­nom grad­nje i pre­za­do­vo­ljan sam što sam to vi­dio i do­ži­vio i pri­de imao pre­li­je­po dru­že­nje. Pro­veo sam pri­ja­tan bo­ra­vak na ovoj pre­li­je­poj pla­ni­ni, ka­zao je Đur­đe­vić.
Sve­tla­na Sta­nov­čić je is­ta­kla da ova ma­ni­fe­sta­ci­je ni­je sa­mo zna­čaj­na za za­le­đe gra­da već i ci­je­li Her­ceg No­vi
– Ma­ni­fe­sta­ci­ju je po­treb­no oma­so­vi­ti. Imam uti­sak da je za nju ve­će in­te­re­so­va­nje kod lju­di sa stra­ne ne­go do­ma­ćih. Pre­za­do­volj­na sam. Ve­li­ka je čast do­bi­ti di­plo­mu za uče­šće u grad­nji su­vo­me­đe, ne­čeg što su još na­ši sta­ri gra­di­li. Ni­je te­ško, čak je i za­bav­no i ko ima ima­lo osje­ća­ja u ru­ka­ma mo­že da se ba­vi ti­me, ne mo­ra bi­ti mu­ška­rac. Ov­dje na 1.600 m n.v. ma­lo je „lju­ći” ka­men u od­no­su na Ka­me­no, ali i to tre­ba zna­ti, od­no­sno i to tre­ba na­u­či­ti, na­gla­si­la je Sta­nov­čić.
K.Ma­to­vić